DEVEDESET LETA 'PODGORCA'

Spod Slemenske gore sretno se živi.
Tu Prigorje drago od navek leži.
Vu jednome kutu zelenoga raja,
lepi je beli Zagreb, velko srce spaja.

Srce brže kuca a leta su prošla,
najlepša je priča iz Gračana došla.
U Podgorcu Gračanci lečiju si dušu,
i po letu i po zimi gda vetrovi pušu.

Svirali su tamburaši, ženiju se mladi
popevku kak pucu si imaju radi.
Veselo i radosno 90-u već slavimo
za Božić vu cirkvi, Isusa rođenje slavimo.

Prejicu su tkalje za opravu tkale,
kožunec i opanke žene su imale.
Črlena ambrela, surina na pleća,
rubača i lajbek, gračanska je sreća.

Škrinjice su ostale pune vrednog blaga
za mlade ga spremala naša baka draga.
Običaje stare u Podgorcu čuvaju
a domaju Hrvatsku sa srcem kušuvaju.

Ivek Cvik, 1997.